Pitanje  - ostati ili otići - u Srbiji se gotovo izjednačilo s onim Šekspirovim - "To be or not to be?" Igrom slučaja imam pasoš EU i šansu za odlazak, ali uvek ostajem, kao nevidljivom vrpcom vezana za Novi Sad. Moj prelepi Novi Sad.

Petrovaradinska tvrđava, stara dama koja sa uzvišenja budno prati svaki korak, kaže da su mnogi prošli našim gradom. Mnogi su ostavili traga. Kaže mi i da ne brinem... Toliki su bili i prošli, pa će tako i ovi što me muče. I Vučević, kao što su pre njega Pavličić, Gojkovićeva, Novaković... Sve će to narod, neznajući, pozlatiti, a Dunav će odneti put Beograda. Tamo ih možda jednom i smenimo... Možda izađemo iz ove noći i napokon dočekamo dan - šesti oktobar, čekamo ga već 14 godina.

Ne vidim, i dalje, svetlo na kraju tunela. Stara drugarica, svedok istorije i promena, ipak me je ubedila da ostanem. Kada mrak naprednih demokrata ostane iza nas, neko će morati da počisti nered sa žurke koju su imali na naš račun. Zato sam i dalje tu, da budem uz svoj grad u zlu i da posle zajedno uživamo u dobru. Da ga, napokon, vidim kako osunčan blista starim sjajem!