"...Prijaće Vam više sati zdravog sna, obratite pažnju na svoje snove."

 Snovi... Davno sam naučila da je moja podsvest uvek na pravom tragu, upozoravala me na situacije koje moj um nije želeo da svesno pojmi. Sada shvatam da je možda i bolje nečega ne biti svestan, ne bolovati... Želim da u buduće obraćam pažnju samo na one druge snove, svoje želje, nadanja. Jasno vidim svoju budućnost. Idem prema njoj, sigurnim korakom.

Prvi korak - posao... Moj posao - najlepši na svetu. Rad sa decom ne prija samo ljudima koji sa sobom nisu dobri. Dete vidi sve, oseti sve i prozvace vas za sve negativno što nosite u sebi. Dugo mi je trebalo da dođem do ovog mesta na svom putu, ali napokon sam tu, znam šta želim da radim i borim se za to.

Zatim, preboleti njega... Nije za mene... ON NIJE ZA MENE! To je mantra koju ću sebi ponavljati sve dok ga ne izbacim iz svojih maštanja, želja, snova. 

Nakon svih iskušenja i životnih lekcija (a bilo ih je) ću upoznati i prepoznati Tebe... Možda je i teže prepoznati se u ovom moru izgubljenih ljudi koji šetaju ulicama, besmisleno idu za idealima za kojima se Ti i ja ne bismo ni okrenuli. Srešćemo se sigurno, a i prepoznati, jer onaj koji je stvoren da oodgovara meni mora biti dovoljno drugačiji, mora se isticati iz ovog mora klonova koji nas okružuje. Čekam te i čekaću te... Pristati na bilo šta manje od sreće s tobom nije opcija.

Od sada ću sanjati samo Tebe! Sanjaću naš život, sve one male stvaris tobom, koje će mi upotpuniti život.

 

 "...Srce stade kao dete da se otima,
tražili smo se po prethodnim životima...

Ostavih iza sebe svet, zablude, promašaje koji tište
prosto, lako, k'o neko beznačajno pristanište...

 O, da mi je da se još samo jednom zaljubim,
opet bih gledao niz kej kao niz prugu
i opet bih znao da se u oblak zadubim
i čekao bih samo nju, ni jednu drugu..." - Đ. Balašević